петак, 8. март 2013.

*Тест за вежбање о именицама, служби речи у реченици и скраћеницама - 4. разред


''Да бисмо успели, не смемо дозволити да нас почетни неуспех поколеба.''      Шлезингер

ТЕСТ (именице, скраћенице)


1.       Именице могу бити употребљене и у несамосталној служби.
Тачно.
Нетачно.

2.      Од понуђених реченица издвоји оне које представљају тачна тврђења.
У служби субјекта су увек именице
Некада су у служби субјекта скупови речи са именицом
У служби субјекта никада нису бројеви
Субјекат се увек састоји само од једне речи
У служби субјекта најчешће су именице

3.       Предикате у реченицама повежи са врстом којој припада
Мира је моја другарица.  
Кућа је лепа.                     
Весело скаче Марко.        
Снег веје.                          
Ова кућа припада Аци.   
Кућа је Ацина.                  

4.           Купио сам нову јакну.
У овој реченици у служби објекта је именица...   
Ваш одговор    
              
5.      Именице никада нису и не могу бити у служби атрибута.
Нетачно
Тачно

6.      Допуни реченицу:
Именице се могу наћи у служби прилошких одредби за: место, начин и ..........
Ваш одговор          

7.    И забери реченице у којима је у служби прилошке одредбе за време употребљена именица.
Распуштамо се у јуну.
У зору је мајка пробудила сина.
Милан је јуче дошао.
Сутра ћу доћи код тебе.

8.      Повежи реченице са одговарајућом именицом у служби прилошке одредбе за место.
Дошао сам у школу.                 
Ученици седе у клупама.         
Поштар ради у пошти.              
Пошта се налази поред пута.    
Пут до школе води кроз шуму. 

9.      Издвоји реченицу у којој је именица употрбљена у служби прилошке одредбе за начин.
Он трчи брзо као зец.
Он трчи брзо.
Он је брз.

10. Ја ћу носити шољицу уља а ти кофу воде. Подвучене речи су:
(Изабери један од понуђених одговора)
заједничке именице
градивне именице

11. Градивним именицама се различите количине течности именују различитим именима
(изабери један од понуђених одговора)
Да
Не

12. Изабери тачна тврђења
Градивне именице именују неке прехрамбене намирнице у течном стању
Градивне именице именују све течности и неке прехрамбене намирнице
Градивне именице именују све прехрамбене намирнице
Градивне именице именују само прехрамбене намирнице у течном стању
Градивне именице, по правилу, немају множину

13. Издвоји градивну именицу:
(Изабери један или више одговора)
Злата
сребро
злато
Сребра
бакар

14.Градивне именице  олово, цинк, челик  представљају имена 
(напиши одговор ћирилицом)
Ваш одговор     

15. Градивне именице означавају имена (називе):
(Изабери један или више одговора)
осећања
предмета
људи
мноштво предмета или бића
материје (грађе)
тканина и прехрамбених намирница
појава
метала и течности
бића

16. Скраћенице су речи скраћене
У говору
У писању
У говору или писању

17. Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене.
Тачно
Нетачно

18. Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима називају се још и ......................... скраћенице.
Ваш одговор    

19. Упари скраћенице са њиховим значењем:
ж.р.    
m        
итд.    
УН      
РС      
USD   
раз.    



Ако желите да овај тест преузмете или одштампате, кликните    
  ОВДЕ


ПАЖЊА!
Када  кликнете на одређени документ, будите стрпљиви, сачекајте да се отвори комплетан документ. Ако, у журби притиснете неки од натписа изнад документа отвориће се цела база мог  SkyDrive , што и није страшно, али вам може унети забуну и теже ћете пронаћи жељени документ. 

Још линкова ка чланцима, вежбицама и задацима разврстаним по разредима можете пронаћи на следећим линковима:   
1. разред,
2. разред
3. разред

4. разред

*Припрема за тест из српског језика (2. део) - 4. разред

''Ау, што је школа згодна,
лечи лењост и самоћу.''
Љубивоје Ршумовић

Шта треба да знамо


СКРАЋЕНИЦЕ
Скраћенице су речи скраћене у говору или писању.

У српском језику постоје две врсте скраћеница:
1. Скраћенице које настају скраћивањем речи
2. Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима

Скраћенице које настају скраћивањем речи
Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:

а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:

бр. (број)
тзв. (тако звани)
ж.р. (женски род)
уч. (ученик)
и сл. (и слично)
в.д. (вршилац дужности)
стр. (страна)
тј. (то јест)
о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:

m (метар)
g (грам)
USD (амерички долар)
cm (центиметар)
t (тона)
EUR (евро)
km (километар)
l (литар)
JPY (јапански јен)
kg (килограм)
dcl (децилитар)
GBP (британска фунта)
mg (милиграм)
hl (хектолитар)
SIT (словеначки толар)

Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.
в) Без тачке се пишу и следеће скраћенице:
др (доктор),
гђа (госпођа),
гђица (госпођица).

Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.: 
ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се, нпр.:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа


Придеви
Придеви су речи које означавају особине именица уз које стоје.
Придеви најчешће стоје уз именицу и означавају какво је што, чије је што и од чега је што.

Зависно од тога шта означавају, придеви могу бити:
описни (означавају особину именице уз коју стоје, какво је нешто)
присвојни (означавају припадност именице уз коју стоје)
градивни (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје)
Придеви имају облике за мушки, женски и средњи род.
Придеви као и именице, имају једнину и множину


Примери:
Описни придеви:
висок (човек), румена (јабука), сиромашна (земља), стеновита (обала), повољан (положај)...
Присвојни
дедина (кућа), мајчин (осмех), Зоранов (пријатељ), школско (двориште), градски (парк)...
Градивни
дрвена (колиба), кожни (каиш), сламни (шешир),

Именице и придеви
Већ смо видели да именице могу настати од глагола - ГЛАГОЛСКЕ и бројева - БРОЈНЕ.
Међутим, и од именица могу настати друге врсте речи. На пример, ПРИДЕВИ.

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ
Придеви, који се придевају именицама да означе коме или чему припада у својину оно што именица значи, зову се   присвојни придеви.
Ови се придеви граде од имена оних лица или оних ствари којима припада оно што именица значи:
Примери:
очева сабља;
сестрино плетиво;
чобански пси;
сеоски биров;
Ђурђева Јерина;
материно млеко;
детиња храна;
Присвојни придеви настали од властитих именица пишу се великим словом када се  завршавају наставцима   -ов, -ев, -ин.
Присвојни придеви настали од властитих именица пишу се малим словом када се  завршавају наставцима -ски, -чки, -шки.

И још обновите врсте реченица и глаголе, али, то је, обично ученицима најлакше.

Извор:уџбеници од 1. до 4. разреда и Весела школа

Још линкова ка чланцима, вежбицама и задацима разврстаним по разредима можете пронаћи на следећим линковима:   
1. разред,
2. разред
3. разред

4. разред

четвртак, 7. март 2013.

*!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

PISMO MAJCI
   Pjetro Kopic je jednom prilikom ispričao sledeće:
      "Napisao sam pismo svojoj majci. U njemu sam joj izrazio svoju ljubav i zahvalnost. Pisao sam joj kako se sećam njene ljubavi prema meni, kako je bdela nada mnom kad sam u groznici ležao bespomoćan, kako me je pazila i štitila, kako se mučila da me školuje, kako me je dočekivala i ispraćala...
       Pismo je bilo napisano iz svega srca, pažljivo sastavljeno, prepuno ljubavi. Imalo je samo jednu jedinu manu: napisao sam ga trideset godina nakon njene smrti...

         

                  

*Припрема за тест из српског језика (1. део) - 4. разред


''Постоји само једно добро, а то је знање и једно зло, а то је незнање.''  Платон

Пошто ћемо за неколико дана радити тест из српског језика, четвртаци, ево помоћи. Припремите се што боље!

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАМО


Врсте речи
Реч је скуп гласова или само један глас који има неко значење.
Речима најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења.
Неке речи у нашем језику се мењају а неке не.
У српском језику постоји десет врста речи: пет променљивих и пет непроменљивих

Речи које мењају свој облик:
Именице
Заменице
Придеви
Глаголи и
Бројеви

Непроменљиве речи
Речи које увек остају у истом облику.
Предлози
Прилози
Узвици
Везници и
Речце

Заједничке именице
Заједничке именице означавају заједничко име за више бића, предмета и појава, са истим или сличним особинама (пас, слон, мачка, клупа, школа, столица, киша, ветар...).

Властите именице
Властита имена људи, земаља, градова, река, планина и села јесу властите именице.
Оне се увек пишу великим почетним словом.

Великим почетним словом се пишу називи села, градова, држава и њихових становника.
Ако се назив састоји од више речи, сваку реч пишемо великим почетним словом.
Називи књига и часописа пишу се великим почетним словом и обележавају се наводницима.
Ако је назив састављен из више речи, великим почетним словом пишемо прву реч и све властите именице.
Имена народа и припадника народа пишу се великим почетним словом.
Празници су посебни дани у години и њихова имена пишемо великим почетним словом.
Ако име празника садржи више речи, само прву пишемо великим словом.
Називи празника често садрже и неко властито име. Оно се, као и увек, пише великим словом. 
Заједничка имена животиња пишу се малим почетним словом.
Имена  која им се дају по боји или некој другој особини пишу се малим почетним словом.
Ако име животиње настало по боји или некој другој особини постане њено власито име, оно се пишевеликим почетним словом.

У претходним разредима научили сте да именице могу бити:   МУШКОГ,  ЖЕНСКОГ  И  СРЕДЊЕГ РОДА.
Да бисмо одредили род именице користимо речи:      ТАЈ,    ТА,     ТО.

ТАЈ    петао             ТА  кокошка          ТО  пиле
(мушки род)           (женски род)        (средњи род)
ТАЈ   сто                       ТА   столица              ТО    срце
(мушки род)                   (женски род)           (средњи род)
Такође, заједничке именице имају облике за  ♣(кликни)  
                      

једнину  и  (кликни) множину.
У граматици за једнину и множину користимо назив   ♣(кликни)  број.

ПРИМЕРИ:
једнина                            множина
слика                                 слике
јастук                                 јастуци
око                                     очи

ЗАПАМТИ: Властите именице по правилу немају облике за множину, већ само за једнину!
♣ОВДЕ  можете видети како се правилно пишу адресе (име, презиме, улица, село, град)
ДОДАТНА ПОМОЋ: кликни   ♣ ОВДЕ

ИМЕНИЦЕ У РЕЧЕНИЦИ
Именице имају функцију означавања предмета, појава и бића као скупа свих њихових особина.
Овде се подразумевају предмети, бића и појмови уопште, и, посматране као такве, именице су самосталне речи.
Међутим, оне понекад могу бити употребљене и у несамосталној служби, и то у одређеној функцији коју најчешће врши придев.
На пример:  мајка старица, змија отровница, син јединац, путник намерник.
Све ове речи су именице, али једана другу објашњавају и допуњују.

За наслов бајке  ’’Змија младожења’’ узете су две именице које се допуњују.   Целу бајку можете прочитати    ОВДЕ


Субјекат



 Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом.
У служби субјекта најчешће су именице, заменице или бројеви  или скупови речи са именицом.
Ана чита књигу. (властита именица Ана у служби субјекта)
Киша непрестано пада.(заједничка именица киша је у служби субјекта)
Двориште моје школе се асфалтира. (у служби субјекта су 2 именице: двориште и школа)

Предикат
Предикат је главни реченични члан.
Предикат означава радњу у реченици, али и стање, збивање или особину.
Предикат и субјекат се увек слажу.

Врсте предиката:
ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ
Ти пишеш. – прост (један глагол: писати)
Ти мораш писати. – сложен (два глагола: морати и писати)
Сложен глаголски предикат, као што се види из примера, има у себи два глагола. Први је увек глагол непотпуног значења и он се мора допунити другим глаголом. Глаголи непотпуног значења су: ВОЛЕТИ, ЖЕЛЕТИ, ЗАВРШИТИ, МОРАТИ, МОЋИ,ПОЧЕТИ, ПРЕСТАТИ, СМЕТИ, СТАТИ, ТРЕБАТИ, ХТЕТИ…

ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ
Именски предикат има два дела:
глаголски део предиката
именски део предиката (предикатив).
Обрати пажњу!
Он је леп.  Предикат: је леп
Глаголски део предиката: је /помоћни глаголи ЈЕСАМ или БИТИ 
Именски део предиката: леп

Именски делови предиката могу бити све именске речи. То је бар јасно: 
именице (Он је дечак.)
придеви (Он је леп.)
заменице (Он је мој.)
бројеви (Он је први.)
Књига је мој најбољи друг.( у служби предиката је именица ДРУГ)

Објекат
Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња.
У служби објекта су најчешће именице и заменице.
Објекат може бити исказан са једном речју или скупом речи.

Објекат – примери
Маја поспрема собу.
Дејан је јуче купио свеску.
Мачка јури голуба по дворишту.
Биљана ће позвати Марију.
Дај ми мало шећера.
Цело јутро маштам о излету
Ужелела сам се колача.
Она се јавила Деајну.
Задовољни смо успехом.

Наслов приповетке ‘’Дјевојка цара надмудрила’’ је реченица. У служби објекта је реч цара.

Бајку можете прочитати  ОВДЕ.

А ево и аудио верзије   ОВДЕ.

АТРИБУТ
Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица.

Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?...

Службу атрибута врше:
☼ придеви,
☼ именице,
☼ заменице и
☼ бројеви,

Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.

Примери именица у служби атрибута:
кошуља на пруге ► пругаста кошуља
огрлица од злата ► златна огрлица
торба ученика ► ученикова торба
уже са брода ► бродско уже

Ушао сам у радњу са вратима од дрвета и прозорима од стакла.

Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин вршења радње исказане предикатом.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице.
Припадају групи зависних реченичних чланова.

Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,

Прилошка одредба за време
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?

Видели смо се прошлог викенда.
Током недеље учим и спремам се за испите.
Дошла је о Ускрсу.
Видимо се на лето.

Прилошка одредба за место 
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?

Родила сам се у Београду.
Дошао је синоћ са мора.
Састајемо се испред Филозофског факултета.
Идем кући.
Путујемо према Нишу.

Прилошка одредба за начин
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?

Гледао ме је испод ока.
Урадио је то уз велика одрицања.
Разговарамо тихим гласом.

Ово је први део подсетника. Ускоро стиже други део!

ОВДЕ   можете провежбати усмено решавајући тестове.