,,Познавати друге је мудрост; познавати самога себе је врхунска мудрост.'' Лао Це
Колеге учитељи све ово могу само претворити у мушки род, па да буде: ...о учитељима
Kako učiteljica kaže
Ja: Dete idiote, ne piše se tako LJ!
Brat: Piše se, rekla tako učiteljica!
Ja:Ma pusti nju, ima završenu višu žena, nemoj se učiti pogrešno, daj svesku da
ti pokažem.
Brat: Neeee daaaaaam, vraaaaćaaaj sveeeeskuuuuu, reeeekla učiteljica da se piše
tako, maaaaaaaaaaaaaammmaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
...особа коју памтимо кроз читав живот...
...она је та која нас је увела у тајне слова и бројева,
...она је та која нас је
научила шта је цеста , а шта улица,
...она је та због које смо знали главне
градове, ријеке и ријечне сливове,
...она је та која је ако треба и фудбал играла
са нама,
....она је та због које смо схватили да је живот једна обична игрица,
...она је та коју смо доживљавали као страх и трепет а вољели је као члана
породице,
...она је та код које смо научили више него у цијелом даљем школовању,
...она је та код које смо научили више него у цијелом даљем школовању,
...она је та која нас је учила да не цинкамо никад другове, јер је другарство
нешто најљепше и најбитније, док су нас остали учили да је цинкање добро и пожељно, да то није издаја већ да је то
нормално...
...она била та код које би нас било срамота да
дођемо а задаћу нисмо урадили, касније нас је бољела брига с` чим пред наставнике,
с` чим пред "профане",
... она је
та са којом би могли попричати о свакој теми а заузврат добијемо искрен одговор
,
...она је та која нас је доживљавала као своју дјецу па чак и ако своју није
имала,
...она је та коју ћемо памтити кроз читав живот, а наредне наставнике,
професоре, магистре, докторе-заборавимо врло брзо када их "пређемо",
школу завршимо а своје прваке код учитељице спремимо...
...једна је учитељица...
(ВУКАЈЛИЈА)
(ВУКАЈЛИЈА)
Учитељица
Ко нас првим словима учи?
Ко нам чари бајки показује,
да нас сутра у животу не мучи
математика,српски и друге науке?
Ко нам кроз осмех знање дарује?
Ко нас учи како бити фин,
прашта несташлуке и стално показује
како је бити добра кћерка или син?
Једва чека да седнемо у клупе своје,
да нас новим знањем дарује.
Са осмехом увек нас дочекује,
Учитељица наша то је.
Ко нам чари бајки показује,
да нас сутра у животу не мучи
математика,српски и друге науке?
Ко нам кроз осмех знање дарује?
Ко нас учи како бити фин,
прашта несташлуке и стално показује
како је бити добра кћерка или син?
Једва чека да седнемо у клупе своје,
да нас новим знањем дарује.
Са осмехом увек нас дочекује,
Учитељица наша то је.
(ђачки рад)
Учитељици с љубављу
Учитељица је наша мила,
добра је као добра вила,
то су најмилија дечја бића
јер им пружају нова открића.
добра је као добра вила,
то су најмилија дечја бића
јер им пружају нова открића.
У своја крила она нас је свила,
знањем нас моћним обдарила,
а са тим знањем ми ћемо моћи
у средњу школу касније поћи.
знањем нас моћним обдарила,
а са тим знањем ми ћемо моћи
у средњу школу касније поћи.
Мудрост нам је она открила,
на пут око света повела,
а на том путу око света
откривена је дечија планета.
на пут око света повела,
а на том путу око света
откривена је дечија планета.
На тој планети учитељица влада,
знање и љубав показује нама,
а ми срећни и знања жељни
за нове победе смо спремни.
знање и љубав показује нама,
а ми срећни и знања жељни
за нове победе смо спремни.
MOJOJ UČITELJICI
Jedna riječ , HVALA
dosta nije
za svu dobrotu
što se u vama krije.
Niti godine mogu
izblijediti
ono što sam od vas
uspio naučiti.
Ne samo brojke,
slova i znanje,
već nešto puno više;
Naučio sam voljeti sebe i druge,
sada se pozdravljam s vama
srcem prepunim tuge.
Na rastanku neću plakati
niti ću suze liti,
s velikim osmijehom obećavam;
"Nikad vas neću zaboraviti!"
dosta nije
za svu dobrotu
što se u vama krije.
Niti godine mogu
izblijediti
ono što sam od vas
uspio naučiti.
Ne samo brojke,
slova i znanje,
već nešto puno više;
Naučio sam voljeti sebe i druge,
sada se pozdravljam s vama
srcem prepunim tuge.
Na rastanku neću plakati
niti ću suze liti,
s velikim osmijehom obećavam;
"Nikad vas neću zaboraviti!"
Preuzeto sa: Lukin
portal za djecu i obitelj
СТАРА УЧИТЕЉИЦА
Нова учитељица
замењује час.
Гледамо у клупе
док шета крај нас.
И данас. И сутра.
Остаће и даље.
Поздраве нам стара
из болнице шаље.
Нова лепо прича.
У пуној је снази.
Ал' Драгице нема
да осмехом мази.
Нова, пуна знања,
много ће нам дати.
Ал' Драгице нема
да нам буде мати...
Нова не зна рећи:
"Душо, злато, цвеће..."
А Драгица можда
више доћи неће.
Договор је пао:
крв би за њу дали!
Али кажу да смо
за то одвећ мали.
Пишемо јој писмо:
"Другарице стара,
воли те и бодри
тридесет другара!"
Време брзо тече.
Пети час се спрема.
Пада модро вече.
А Драгице нема.
Шта је учитељица сањала
Једна учитељица сањала је најстрашнији сан на свету: као прозове она Ђорђа
Николића да напише нешто на табли, а то више није Ђорђе него крокодил! Излази
из треће клупе прави правцати крокодил!
И учитељица види да је крокодил, али не верује.
– Шта је то, Ђорђе, јеси ли ти ученик или крокодил? Како то изгледаш?
А Ђорђе одговара:
– Молим, учитељице, ја сам крокодил.
И тако се крокодил попне право на катедру.
Учитељица му довикује:
– Ђорђе, буди добар, сећаш се како смо се васпитавали?
А Ђорђе мумла:
– Не сећам се.
– Како да се не сећаш! Децо, сећате ли се ви како смо се васпитавали? Нека дигне руку ко се сећа!
А деца гледају у бившег Ђорђа, сада крокодила, и нико не диже руку.
А крокодил, као месечар, трепће сањивим очима, испружио руке и иде према катедри, све ближе и ближе ...
И ту се учитељица пробудила.
Кад је дошла у школу, у клупама је чекају њена деца. Сви лепи и нормални. У трећој клупи седи Ђорђе Николић.
– А ти, Ђорђе, тако, а? – каже учитељица Ђорђу. Ђорђе не зна да је био крокодил. Он мисли на нешто друго.
– Молим, учитељице, нисам ја, то је Влада.
– Један од вас двојице био је ноћас крокодил у мом сну.
– Молим, ја нисам!
– Молим, нисам ни ја!
Учитељица их онда све лепо замоли:
– Децо, ако је неко љут на мене, нека ми то слободно каже.
Немојте се претварати у крокодиле јер ме једне ноћи можете и појести!
И учитељица види да је крокодил, али не верује.
– Шта је то, Ђорђе, јеси ли ти ученик или крокодил? Како то изгледаш?
А Ђорђе одговара:
– Молим, учитељице, ја сам крокодил.
И тако се крокодил попне право на катедру.
Учитељица му довикује:
– Ђорђе, буди добар, сећаш се како смо се васпитавали?
А Ђорђе мумла:
– Не сећам се.
– Како да се не сећаш! Децо, сећате ли се ви како смо се васпитавали? Нека дигне руку ко се сећа!
А деца гледају у бившег Ђорђа, сада крокодила, и нико не диже руку.
А крокодил, као месечар, трепће сањивим очима, испружио руке и иде према катедри, све ближе и ближе ...
И ту се учитељица пробудила.
Кад је дошла у школу, у клупама је чекају њена деца. Сви лепи и нормални. У трећој клупи седи Ђорђе Николић.
– А ти, Ђорђе, тако, а? – каже учитељица Ђорђу. Ђорђе не зна да је био крокодил. Он мисли на нешто друго.
– Молим, учитељице, нисам ја, то је Влада.
– Један од вас двојице био је ноћас крокодил у мом сну.
– Молим, ја нисам!
– Молим, нисам ни ја!
Учитељица их онда све лепо замоли:
– Децо, ако је неко љут на мене, нека ми то слободно каже.
Немојте се претварати у крокодиле јер ме једне ноћи можете и појести!
RASTANAK
SA UČITELJICOM
Draga učiteljice,za ove četiri godine naučili ste nas da budemo
dobri i pošteni ljudi.Bilo je tu smeha,radosti,a bile su i suze i nestašluci.A
vi ste sve to preživeli sa nama.Uvek ste imali strpljenja za nas.Naučili smo
prva slova i prve brojeve i mnogo znanja smo stekli zahvaljujući Vama.Zato
želim da kažem jedno veliko HVALA!
Vladimir Dudić
